Dvadeset prvi vek je toliko uznapredovao što se tiče ovog otkrića i njegovih efekata, ali opet mozak ni približno  nije istražen.

Neuroplastičnost je otkriće i ideja koja je promenila svet.

Prvi put kada sam čuo o tome, bilo je mhhm, nije loše, 2-put mi je zagolicalo maštu, a 3-put sam već stavio prst na čelo i dublje se zapitao.

Čekaj - ako Neuroplastičnost nije apstraktan pojam nigde u svetu, već fizička promena mozga koja se dešava u bilo kom uzrastu kroz ponavljanje i trud - šta to zaista znači za mene u mom kontekstu života.

Zapravo, u mašini koja se nalazi u glavi se stalno odvijaju aktivni i reaktivni procesi. Najsloženiji kilogram u univerzumu - mozak ne zanimaju tvoji snovi ili recimo vision boards,već samo tvoje ponavljano ponašanje.

Da bi se jedan objekat izgrdio, potreban je Investitor, Inženjer, Izvršilac radova i gomila radnika. Mozak je sve to u jednom.

I sa tim u vezi, mozak je sve u jednom, 4 u 1.

Međutim, vratimo se na ponavljano ponašanje, svaki put kada ponoviš jedan obrazac ponašanja, mozak prati izgradnjom novih neuroloških putanja. Da bi promenio taj obrazac, potrebno je da promenjeno ponašanje dostigne određeni broj ponavljanja da bi izgradio nove veze eliminišući postojeće.

Neko je rekao - Vaš život je napisan običnom olovkom, a ne mastilom – možete ga izbrisati i ponovo nacrtati kad god odlučite.

Recimo, hoćeš izgraditi novu veštinu, kao primer uzećemo sviranje gitare.

Veština je ostvarena putanja u mozgu kroz višestruko ponavljanje iste radnje.

Čovek koji želi da nauči da svira gitaru, potrebno je 10 000 sati, šalim se, iako je ta tvrdnja prema istraživanju K. Anders Ericsson neka procena. On sam navodi da je to proizvoljno, zavisi od subjekta, a i lako je pamtljivo pa je zato ta cifra.

Takođe, možemo reći da se to odnosi na majstorstvo u nekoj oblasti, ali za osnovnu veštinu u bilo čemu, potrebno je samo 20 sati za to.

Takođe, recimo da hoćeš da promeniš identitet i prekvalifikuješ se iz jedne oblasti u drugu, što je čest slučaj. Nikakav problem, zahvaljujući sposobnosti mozga da se prilagođava svemu čemu date na značaju.

Da zaključimo, mozak se stalno menja kao odgovor na sve što doživljavaš, učiš i radiš.

Neuroplastičnost je rešenje većinu tvojih problema, ako…

Kada sam ovo shvatio, potpuno drugačije mentalnom zdravlju.

„Bezbednost je uglavnom sujeverje. Ne postoji u prirodi, niti je deca ljudska u celini doživljavaju. Izbegavanje opasnosti nije bezbednije na duži rok od potpunog izlaganja. Život je ili smela avantura, ili ništa.“ - Helen Keller

Dakle, ako je neuroplastičnost tako moćno otkriće, možda se pitaš - zašto me moj mozak stalno sabotira?

Najčešći razlozi su potcenjeni neprijatelji, ili naša neizražena svest o njihovom postojanju.

Mislimo da su to bizarni detalji na koje ne obraćamo toliko pažnju, međutim njihov sinergetski efekat nas može zdrobiti.

Koji su to…

Najveći neprijatelji mozga u 21-veku

Zlikovci protiv kojih se dobri akteri bori, takve borbe ne postoje samo u filmovima, postoje i u stvarnosti. I to mnogo više, nego što možeš da zamisliš.

I jednom kada ih osvestiš, onda znaš kako da se sačuvaš od njih.

Nekoliko njih svoje najžešće posledice kriju iza dugoročnog ispoljavanja. Pojednostavljeno, ukoliko se ne sačuvamo od njih njihove posledice će nas stići kada ih naš (psiho, duhovno fizički) unutrašnji sistem prepozna i doživi.

5 glavnih zlikovaca koji stalno prete

1. Strah - veliki saboter
2. Stalno skrolovanje (dovodi do velikih kognitivnih oštećenja, što se posle odražava na donošenje odluka u stvarnom životu)
3. Digitalna sveprisutnost
   (Nekad smo odlazili i vraćali se, danas ne odlazimo, jer smo stalno prisutni na mrežama.)
4. Nebriga o svom celokupnom zdravlju (posebno mentalnom)
5. Autopilot života podrazumevanog puta

I ovaj poslednji je potencijalno najgori.

I on  je tako postao ukorenjen u društvu. Odomaćio se, digao sve 4 uvis.

Rodiš se, ideš u školu, posle odeš na fakultet, zaposliš se, radiš, praviš decu, školuješ ih, čuvaš unuke…

To je postao život većine ljude.

Pomalo strašan, pomalo dosadan, pomalo isti.

Ne zaboravimo bitnu činjenicu. Sve se menja, brzinom svetlosti.

Grom koji je opalio kao iz vedra neba

Dok nisam to shvatio, živeo sam spokojno i mirnim načinom života dok nisam završio studije.

Dok se nije dogodio "pakao" posle kraja studija.

Valjda čitav jedan život koji mi se činio pravim je postao toliko kriv i bljutav, da ga je mozak prepoznao kao prevaru.

Ne u bukvalnom smislu, ali zapravo nešto potpuno neočekivano mi se dogodilo.

Potpuni obrt toka.

Totalno urušavanje starog sveta i izgradnja novog.

Tada sam shvatio jednu stvar, a to je garancija da ništa nije sigurno.

To dokazuje svako naše sedanje za volan.

Ali ono što je sigurno, jeste da život koji teži sigurnosti je duboko nesiguran život.

Kako to?

Sledeći ekperiment gađa upravo u suštinu.

Genije se ne rađa, genije se stvara

„Primer uvek nađe sledbenike." -László Polgár

‍

Da li ti je dovoljno poznat pedagoški ekperiment Gospodina sa slike?

Mađarski psiholog László Polgár sproveo je jedan od najpoznatijih pedagoških poduhvata kako bi dokazao svoju tezu: „Genije se ne rađa, on se vaspitava i trenira“.

Polgar je verovao da je svako zdravo dete potencijalni genije ako se pravilno usmerava od malih nogu. Da bi to dokazao, on i njegova supruga Klara školovali su svoje tri ćerke Susan, Sofiju i Judit kod kuće, fokusirajući se primarno na šah.

Izabrao je šah jer je to oblast sa objektivnim sistemom rangiranja, gde se uspeh ne može osporiti.

Njihov dom je pretvoren u pravi „šahovski hram“ sa hiljadama knjiga i detaljnom kartotekom.

Malo je reći kakav odjek je imalo u svetu ova odluka roditelja da na ovako nekonvencionalan način vaspitaju svoju decu. Međutim…

Rezultati?

Možeš već da pogodiš sa 100% tačnošću.

• Susan je postala prva žena koja je stekla titulu muškog velemajstora na tradicionalan način i osvojila je četiri svetska prvenstva za žene.
• Sofija je osvojila brojne zlatne medalje i poznata je po „čudu u Rimu“, gde je ostvarila jednu od najneverovatnijih serija pobeda protiv vrhunskih šahista.
• Judit se smatra najboljom šahistkinjom svih vremena. Postala je velemajstor sa 15 godina (oborivši rekord Bobija Fišera) i pobedila je jedanaest svetskih šampiona, uključujući Kasparova i Karpova.

Iako je eksperiment bio intenzivan, sestre su kasnije izjavile da su uživale u tom procesu jer je Laslo uspeo da u njima probudi istinsku strast prema igri, pa im vežbanje nije padalo teško.

Često ćemo čuti, talenat, vežba, geni, pa neka poređenja, odnos između toga. Svačija filozofija drugačija.

Sve je to negde utemeljeno na ličnim tumačenjima bez praktičnih implikacija.

A zapravo, sve ono što je jednom dokazano da je moguće, moguće je i ponoviti.

Pa…

Šta nam govori ovaj eksperiment?

‍

Daj sebi 10 sekundi predaha pre nego što nastaviš i ponovi ovo gore pitanje.

Pravila šaha nalažu da ne možeš vratiti korak nazad da bi odigrao bolje, ali možeš se podučiti njime za predstojeće korake

Tako je i u životu.

Neuroplastičnost nam govori da je moguće.

Trenutno, dok ovo čitate, vaš mozak se povezuje sa onim:

• Na šta se fokusirate
• Šta vežbate
• Na šta emocionalno reagujete

Ovo 3-će je jako bitno. I ako ne shvatiš to i promeniš, tvoj mozak će te stalno sabotirati prošlošću. I ne samo to, već ukoliko se ne ophodiš pravilno prema njemu, neće ni on prema tebi.

Ključno je promeniti navike koje ga sabotiraju, i to nije ništa radikalno, već male izmene sa velikim efektima.

Upravo to sam obradio u kursu - Sistem Majstorskog Učenja.

Pali ste ispit? Izgubili ste posao? Razveli ste se? Voljena osoba je umrla? Kućni ljubimac je dobio rak? Većina će ove scenarije iznova i iznova vrteti u glavi dok ne isisaju poslednji atom snage.

I tako oni postaju velike prepreke, ograničenja i usudiću se reći izgovori.

Ne pokušavaj da da se prisećate prošlosti ili da se fokusirate na nju. Težite da promenite svoj mozak. Da ga preprogramirate. Da ga reprogramirate.

Velika odlika neuroplastičnosti je da značenje koje date mozgu o određenoj situaciji pojačati vaš doživljaj prema tome.

Izazov je da svakodnevno u svom umu hodate pravim stazama koje su dobre za vas, a ne da hodate lošim stazama koje su pune zavisnosti i slabosti.

Recimo, hoćeš da se bolje pripremiš za neki nastup ili ispit, ili recimo hoćeš da stekneš više samopouzdanja.

Potrebno je da ulažeš jednostavne minimalne napore svakog dana.

Želiš da ti mozak bolje radi?

-Pravi pauzu dok učiš

Želiš da ne doživljavaš blage burnout-e?

-Pravi češće između intervala učenja 50/10, 25/5 itd…

Okruženje je pola posla do uspešnog reprogramiranja

Neuroplastičnost je dobra, ne samo zbog sabiranja postupaka i ponašanja, međutim još veći efekat se dobija kroz oduzimanje.

Drvo, ako se ne orezuje, trpe plodovi i rodne grane.

Isto je i sa mozgom, ako nemamo mentalno orezivanje, bićemo manje plodotvorni.

Moramo stalno orezivati loša iskustva, nepravde koje su nam se dogodile i sve ono što nas je na bilo koji način obeshrabrivalo.

Potrebno je da pronađemo nove izvore ohrabrenja, ono što će nam dati energiju.

Loše navike imaju veliku snagu. Ukoliko bi ih izgladnili i ne ulagali energiju u njih - one bi nestale iz naših glava. Tako se pobeđuje ovaj siloviti neprijatelj.

Neugodna istina za kraj

Neuroplastičnost je otkriće moderne civilizacije, ali ako se ne primeni, ostaje još jedan pojam, kao i "vrata".

Odluka za odlukom čine život.

Neke su dobre, neke manje dobre. Ali svakako neke odluke moramo stalno donositi. Najgore odluke su one da ne donosimo nikakve odluke. Ja te ohrabrujem da neuroplastičnost primeniš u svom životu tako što ćeš bolje razumeti svoj mozak kroz kurs koji za 3 nedelje već menja tvoju mentalnu funkcionalnost na bolje.

Izvini zbog ponavljanja, pazi se te odluke da ne donosiš odluku. To je ona ravnodušnost, ni hladno ni vruće.

Ako ti se svideo ovaj blog članak. Ostavi komentar na instagramu, ako nije - Ostavi takođe: "Nije valjalo, preterao si u nekim stvarima" da znam šta da promenim ubuduće.

Hvala ti na čitanju.

Goran

‍