Mozak zaboravlja ono što aktivno ne koristi.

On jača neurološke putanje onoga što ponavljamo, a briše ono što ne koristimo.

To je univerzalni zakon Upotrebe.

Svima nam se desilo barem jednom u životu da smo "zabagovali" dok smo u sred razgovora pokušali da se setimo reči koju nismo dugo koristili. Ili ruka utrne, postane disfunckionalna, jer smo dugo ležali na njoj.

I svaki put kada ne uradiš nešto što znaš da bi trebalo, učiš mozak da to nije prioritet - iako zapravo jeste.

Ako si dobio zadatak na poslu koji ima potencijal odskočne daske, ili spremaš se za ispit koji je jako težak, a nisi ubedio mozak u važnost toga, to postaje problem.

"Trik za bilo šta je da prvo u sebi neguješ želju za tim" - Naval Ravikant

Kada nešto zaista želimo, jer u tome vidimo mogućnost da se izrazimo, onda ćemo to i postići.

Jer slučajno niko ne dobija priliku.

Prilika je skup spoljašnjih i unutrašnjih poklopljenih elemenata.

Takođe i želja nije slučajnost.
Svakome se javlja želja kao posledica njegovih prethodnih odluka i iskustava.

Svaka želja ima svoj rok trajanja.

Ukoliko ne prepoznamo pozitivan efekat želje na naše buduće ishode, onda ćemo propustiti mnoge druge prilike.

Ponekad jedna otvorena vrata otvaraju mnoga druga.

Zato bi trebalo da analiziramo dugotrajne posledice neispunjenih, kao i ispunjenih želja:

• Želja: "Dosta je čekanja za usavršavanje stranog jezika, vreme je da počneš."
  ‍Posledica: Posle 10 godina stekao si mnogo znanja, poznastava širom sveta zato postao daleko bolja verzija nego što bi bio bez učenja (recimo) engleskog.

• ‍Želja: "Počinješ da treniraš od sledećeg od ponedeljka." - NIŠTA.  
  Posledica: Počinješ gledati sebe kao osobu koja ne završava ono što započne.

• Želja: "Odmori malo, previše si umoran, ima vremena za nove projekte."
  Posledica: Jednog dana shvatiš da nemaš uspomene na većinu prethodne decenije jer si uglavnom bio u ulozi posmatrača umesto igrača.

Neuronauka nam stalno dokazuje da smo ono što sto:

• stalno radimo
• ponavljamo
• govorimo sebi i drugima

Naučena životna bespomoćnost: Kada mozak poveruje da nema izlaza

Istina o kojoj se malo priča.

Ponekad nas ne zaustavljaju okolnosti, već zaključci koje smo iz njih izvukli.

Takođe, mnogi mudraci su govorili da nas najčešće sabotira naš ugao gledanja na stvarnost, a ne sama stvarnost.

Tomas edison je rekao nakon što je stvorio električnu sijalicu sledeće.

„Nisam dostigao neuspeh, već pronašao 10.000 načina koji neće funkcionisati.“

Da je "opravdano" odustao posle niza neuspeha, da li bismo imali svetlosti u domovima kada padne mrak?

Fokusiraj se na "najbolji sledeći potez"

Mozak se parališe kada gleda u izgubljenu prošlost, ali se aktivira kada traži "najbolji sledeći potez."

Šah je jako dobra metafora za život.

Ne možeš poništiti prethodni potez, ali možeš sledeći učiniti boljim.

Zato što mozak po pitanju prošlosti ne može ništa promeni, ali može da je analizira u nedogled.

Svakoga od nas mozak sabotira u praksi.

Recimo: Doneli smo odluku da ćemo biti na strogoj dijeti skidanja kilograma ili želimo da doteramo liniju pred leto.

Doong!

Stigli gosti.

Prijatna atmosfera i opuštenost nas je uspela namamiti da pojedemo nemalo parče torte.

Mozak tada primećuje tu nedoslednost i nesklad između odluke i ponašanja.

I time će otvoriti destruktivnu petlju, koja vam neće dati mira ukoliko je svesno ne prekinete.

Međutim, svima se to dešava, i ako si (recimo u ovom kontekstu) pogrešio u dijeti, ne dozvoli da mozak odustane od celog dana, i "provališ se od hrane" već mu daj zadatak da napravi najbolju odluku za sledeći obrok i tako povratiš samopoštovanje.

Ti si naučnik, a eksperiment je tvoj život

"Život je isuviše važan da bi se o njemu ikada govorilo ozbiljno." - Oskar Vajld

Neuspeh i uspeh su 2 strane istog novčića.

Neuspeh je samo napredovanje ka napretku.

Za mozak, svaki neuspeh je dragocena informacija o tome šta ne funkcioniše, slično kao rad naučnika u laboratoriji.

Njegov rad se sastoji od večitog niza neuspeha i po kojim uspehom. Eksperiment neće zaustaviti, ako je imao nekoliko neuspelih pokušaja. Bizarno.

Već će koristiti greške i iskustva kao putokaze na putu do krajnjeg cilja.

E naš život je jedan dugački eksperiment.

Razumeš?

Problem nastaje kada previše ozbiljno shvatimo život, kao što kaže gospodin Oskar Vajld.

Previše ljudi izgori u dostizanju jednog cilja, a zaboravlja na sve ostale mogućnosti.

Vija ciljanu kapljicu, a zaboravlja da je okean oko njega.

Stari mudrac je rekao: Pokucaj na više vrata u životu i prođi kroz ona koja ti se otvore, umesto da isključivo čekaš na jedna i nikad se ne pomeriš sa trenutne tačke.  

Zašto je nedonošenje odluke najveći kradljivac sreće u 21-veku?

Koren engleske reči "desicion" nastala je od latinske dēcīdere

dēcīdere jе latinski glagol što znači "odseći ili "ubiti“.

Reč je formirana iz 2 dela:

• de- : што значи „skroz“ ili „isključeno“
• caedere- : preseći, odseći, ubiti

Dakle doneti odluku u prevodu znači trajno preseći, eliminisati sve druge opcije i posvetiti se jednom putu.

Rolf Dobelli u svojoj knjizi priča istorijski događaj o kineskom generalu Xiang Yuu iz 3-eg veka.

Kada je prešao reku sa vojskom, naredio je da se svi brodovi spale.

Poruka vojnicima je bila:

"Ili ćete da se borite da pobedite, ili ćete umreti."

Povlačenje više nije postojalo kao opcija.

Istu stvar uradio je u 16-om veku španski konkvistador Hernán Cortés kada je stigao u Meksiko - uništio je sopstvene brodove.

Novak đoković je sa 7 godina doneo odluku: "Želim da budem šampion."

Krako i jasno, nema drugih opcija. A u principu - Neko mora biti 1. pa zašto to ne bih bio ja - rekao bih da se pitao Novak.

Kao da je znao - tako malen - da granice sami postavljamo.

Koje su tvoje granice trenutno?

Ako ih postavimo blizu, u najboljem slučaju ćemo postati ono što ne želimo, a ne ono što daleko u svom potencijalu možemo ostvariti.

Nadam se da ti je bilo korisno, pošalji prijatelju/ici koga bi takođe ovo ohrabrilo.

Hvala na čitanju.

Goran

‍